[2.-09.] Библијска повест о прародитељском греху [шк.2021/22.]

Глава 3. Човеков грех и изгнанство из раја. Прво обећање спасења

1. А змија беше лукавија од свих звери пољских, које саздаде Господ Бог. И она рече жени: ''Је ли заиста рекао Бог: 'Не једите од сваког дрвета у врту'?''

2. И рече жена змији: ''Од плодова дрвета (=дрвећа) овог врта можемо јести,

3. а од плода дрвета које је усред врта, рече Бог: 'Не једите од њега, и не дотичите га се, да не умрете'.''

4. И рече змија жени: ''Нећете смрћу умрети,

5. јер зна Бог да у дан када окусите од њега, отвориће се очи ваше, и бићете као богови, знајући добро и зло''.

6. И виде жена да је дрво добро за јело, и да је оно пријатно очима, и да је дрво пожељно ради знања; те узе од плода његовог, и једе; и даде такође мужу своме са њом, и он једе.

7. И отворише се очи њих обоје, и познаше да су они наги; и сашише лишће смокве и начинише себи прегаче.

8. И чуше глас Господа Бога ходећега у врту у прохладу дана (=предвече), и сакри се човек и жена његова од лица Господа Бога усред дрвета врта.

9. И позва Господ Бог човека и рече му: ''Где си?''

10. И он рече: ''Глас Твој чух у врту, и уплаших се, јер сам наг ја, и сакрих се''.

11. И рече (Бог): ''Ко ти каза да си ти наг? Ниси ли јео од дрвета, за које сам ти заповедио да не једеш од њега?''

12. И рече човек: ''Жена коју си дао са мном, она ми даде од дрвета, и једох''.

13. И рече Господ Бог жени: ''Шта си то учинила?'' И рече жена: ''Змија ме превари, те једох''.

14. И рече Господ Бог змији: ''Зато што си то учинила, проклета да си ти међу свим животињама, и међу свим зверима пољским! На стомаку твоме ходићеш и прах (земље) јешћеш све дане живота твога.

15. И непријатељство ставићу између тебе и жене, и између семена твога и семена њенога: Оно ће ти газити главу, а ти ћеш га уједати за пету''.

16. (А) жени рече: ''Умножавајући умножићу муку твоју и бременитост твоју; с трудом ћеш рађати синове, и ка мужу твоме биће стремљење твоје, и он ће господарити над тобом''.

17. А човеку (адам) рече: ''Зато што си послушао глас жене твоје, и јео од дрвета, за које сам ти заповедио, рекавши: Нећеш јести од њега! – проклета земља (ха-адама) због тебе! С муком ћеш се хранити од ње све дане живота твога;

18. и трње и чкаљ ће ти израстати, и јешћеш траву пољску.

19. У зноју лица свога јешћеш хлеб, док се не вратиш у земљу (ха-адама) јер си од ње узет. Јер си ти прах и у прах ћеш се вратити''.

20. И назва човек (ха-адам) име жени својој Ева (Хавах), јер она би мати сваког живог.

21. И начини Господ Бог човеку и жени његовој хаљине кожне, и одену их.

22. И рече Господ Бог: ''Ево, човек поста као један од Нас, знајући добро и зло! И сада, да не пружи руку своју и још узме с дрвета живота и једе, и живи довека!''

23. И одасла га Господ Бог из врта Еденског, да обрађује земљу, од које је узет.

24. И изагна човека, и постави на истоку врта Еденског Херувиме и пламени мач који се вијаше, да чува пут ка дрвету живота.