Хришћанство и заједница отвореног кода (Open Source Community)

Поставио Smesko i Cvrckovi на дан

   

   

 / Уводне напомене:

- Ово је материјал са слајд презентације коришћене за
предавање "Хришћанство и заједница отвореног кода (Open Source Community)"
одржаног 23. децембра 2020. год.

- Сама слајд презентација је мало брзински направљена
(у последњи моменат сам сазнао о термину одржавања договореног предавања), а и сад сам кнап са тајмингом,

тако да се надам да ћу кад уграбим више слободног времена
све ово ипак додатно и визуелно и текстуално дорадити и допунити.

- И поред недовршености, ово ипак већ сада постављам са надом да ће некоме и ово послужити за његова даља самостална истраживања на основу овде датих описа и многобројних корисних линкова.

 

 

Преглед садржаја:

Хришћанство и заједница отвореног кода (Open Source Community)
Увод
     Лична мотивација
Хришћанске паралеле
     2 највеће заповести Господње о љубави
     Агапе
Основна покретачка идеја заједнице отвореног кода
Примери заједничког рада у општем интересу (= свако према својим могућностима)
Идеално окружење за учење и развој
Важност заједнице отвореног кода
Безбедност
Финансирање заједнице
Узвраћање љубављу на љубав (даром на дар)
Опасности
Неки истакнути примери
     LibreOffice
     GIMP (примарно за растерску графику [замена за PhotoShop ...])
     Inkscape (примарно за векторску графику [замена за CorelDraw, Ilustrator, ...])
Закључак

Додатак 1: Линкови са занимљивим листама програма
Додатак 2: Линкови за дубље залажење у свет отвореног кода
Додатак 3: Линкови за упознавање са светом Линукса

 

 

 

 

Хришћанство и заједница отвореног кода (Open Source Community)

(садржај слајд презентације са одржаног предавања)

 

 

Увод


Прво и основно збуњујуће питање за неке:
Одакле повод за овакву тему?
тј.
Какве везе уопште имају хришћанство (веронаука) и заједница отвореног кода???

 

 

 

Лична мотивација


Вишегодишњим интересовањем за различита програмска решења отвореног кода – упознајући проблематику – био сам одушевљен потенцијалом и хришћанским идеалима који се налазе у сржи и ове заједнице!

 

 

 

Хришћанске паралеле


Овде бих се за сада задржао на 2 мени истакнута хришћанска момента чије паралеле можемо наћи и у заједници отвореног кода:

          1) 2 највеће заповести Господње о љубави

         2) агапе (= трпезе љубави)

 

 

 

Две највеће заповести Господње о љубави


Кроз 2 Своје највеће заповести, Господ нам истиче да је смисао хришћанског живљења је да се развијамо у христолика (=Христу слична) бића љубави, а с тиме нераскидиво повезано и као бића слободе и заједнице.

Другим речима, смисао нашег живљења је у љубави и у бризи о другима.

Те 2 заповести гласе:
    1. „Љуби Господа Бога својега - свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.“
    2. „Љуби [воли] ближњега свога [= сваког човека] као самога себе.“

(Мт 22:37,39; Мк 12:30-31)

 

 

 

Агапе

 

У првим вековима хришћанства у склопу евхаристије смо имали и агапе, тј. тзв. трпезе љубави.

Ту су сви били једнаки.
За то време незамисливо: за истим столом су седели и господари и робови, и имућни и убоги.

Такође, за заједничку трпезу су сви прилагали колико је ко могао – богати више, сиромашнији мање (или и ништа), а потом је све то заједнички равноправно дељено.

 

 

 

Основна покретачка идеја заједнице отвореног кода

 

Неке од основних покретачких идеја заједнцице отвореног кода су:

- заједнички рад у општем интересу

- доступност програмских решења свима

- слобода у коришћењу (личном, надограђивање труда, …)

- креативност (неспутана круто зацртаним циљевима одређених интересних група, компанија, …)

- заједништво

...

 

 

 

Примери заједничког рада у општем интересу (= свако према својим могућностима)

 

Неки од примера сатрудништва у заједнци (и како се може прикључити и помоћи неком пројекту у складу са својим могућностима):

- вођа/иницијатор пројекта

- сатрудници на пројекту (као равноправни партнери или сразмерно своме знању и слободном времену)

- пријава и решавање разних "багова" у коду

- превођење

- писање пропратне документације

- финансирање пројекта у различитом обиму

- прављење (у писаном или мултимедијалном облику) туторијала

- маркетинг (ширење вести о пројекту, ангажовање додатних снага и људства, ...)

(за ово питање видети и: https://fosspost.org/contributing-to-open-source-for-dummies/ )

 

 

 

Идеално окружење за учење и развој

 

Заједница отвореног кода је идеална и за лично учење и развој!

Сразмерно својим знањима креће се са мањим доприносима.
Потом се у ходу уз искусније кориснике додатно коригују пропусти и тиме се напредује у знању,
те се постепено ангажује и на озбиљнијим пројектима.

Учешће у оваквим заједницима и пројектима такође доприноси богаћењу CV-а и портфолиа.
То пуно значи и код каснијег запослења и сл. (где се често у ИТ свету траже и конкртетни урађени пројекти а не само диплома).

(Рецимо неки примери портфолиа (учесника у друпал заједници):
https://www.drupal.org/u/dave-reid + „наше горе лист“ :-) : https://www.drupal.org/u/bojanz )

 

 

 

Важност заједнице отвореног кода

 

Сви ми, као и разне компаније још како почивамо на небројеним решењима отвореног кода (рецимо, да нема Линукса – нема ни толико заступљеног андроида,...), и не бисмо могли да будемо ту где јесмо по питању технолошког развоја да није било силног доприноса заједнице отвореног кода!

То увиђају и велике команије, па још како раде на унапређењу решења отвореног кода - јер су тиме и они сами на добитку!
(Ево само неки линк као илустрација: https://news.softpedia.com/news/microsoft-red-hat-google-others-create-… )

 

 

 

Безбедност

 

Једна од карактеристичних одлика програмских решења отвореног кода је питање безбедности (и приватности).

За разлику од власничког кода, овде је код транспарентан и проверљив, те на тај начин постоји гаранција да не постоје различити облици свесно остављених злонамерних делова кода (тј. баш зато што је проверљив - иоле озбиљнији пројекти су слободни од тога).

Такође, уз учешће шире заједнице – лакше се уочавају и исправљају безбедносни и слични превиди у коду.

 

 

 

Финансирање заједнице

 

Неки од облика финансирања су:

- донације

- уложен личан рад појединаца у различитим видовима према својим способностима и моћима (као што поменусмо већ)

- поред основног бесплатног производа, нуде се посебни пакети (уз специфичну подршку, ресурсе) који се наплаћују и покривају трошкови (рецимо позната CMS решења сајтова WordPress и Друпал су бесплатни (мада се код WordPress-а маса његових модула и тема и наплааћује), али зато постоје опције нуђења прилагођених хостинг пакета, развоја и одржавање сајтова, ... - који се наплаћују)

- велике компаније прилажу своје људске ресурсе, тј. они плаћају радника који ће читаво радно време или одређен број сати месечно бити ангажован на неком open source пројекту

- разна друга специфична решења и модели ...

 

 

 

Узвраћање љубављу на љубав (даром на дар)

 

У Светом Писму је речено за апостоле (и свештенике):
                         „Посленик је достојан хране своје“ (Мт 20:10).

Тј. за њихову бригу за наше спасење (улагање напора, времена, …) потпуно је нормално да му за његов духовни труд и дар и ми узвратимо својим телесним уздарјем, тј. новчаним или сл. прилогом.
Јер ако нема шта да једе – како ће моћи да издваја време за наше спасење (служење литургије, проповед, сахране, крштења, исповести, духовна саветовања, …)!?
И он је човек који мора да прехрањује своју породицу и себе.

Тако да је ту на делу прича о љубави: свештеник/апостол дарује служењем себе у љубави нама, а ми му такође узвраћамо својом љубављу.

Исто то имамо и овде.
Просто морамо да развијемо осећај – да и тај програмер који је уложио труд на развој бесплатног програма који нама пуно значи – треба од нечега да живи, па хришћанским речником говорећи: на његову љубав и дар ред је да му и ми узвратимо нашом љубављу и даром (а поменули смо већ различите системе саучествовања и доприношења у заједници)!

 

 

 

Опасности

 

Као и већина ствари и ова заједница се суочава са одређеним опасностима.

Поред поменуте наше небриге за поједине ауторе и њихове пројекте (који без нашег саучествовања често тешко опстају или се и гасе), имамо поред осталих још једну опасност.

Конкуренција уместо заједништва
Када у мотивима (свесним или несвесним) аутора превагне не жеља да се направи нешто што ће ближњима бити на радост или корист, већ гордост, сујета и сл. што доводи до тога да је приоритетно да се лично истакну (личан пројекат, лична визија, …) - долазимо до исто тако често видљивих трзавица и разбијања снаге и капацитета заједнице на 100 неких конкурнтних мањих пројеката сличног типа уместо да су се време, снага и знање усредсредили на пар значајних пројеката.

 

 

 

Неки истакнути примери

 

1. Линукс (за ово читав низ предавања треба!)
Доле ћемо дати силу неких линкова за Линукс тематику, за сада само глобално препоручујемо сајт Сербиана (= Дебиан оперативни систем прилагођен за употребу на српском уз понека још прилагођавања аутора пројекта), на коме можете наћи силу корисних туторијала и даљих линкова:
https://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian.html

Сербиан - Дебиан Линукс оперативни систем на српском језику

/*** Препорука за „учење кроз игру“ и упознавање са Линуксом:
        1) Преко општепознатог VirtualBox
Имате масу туторијала на ЈуТјубу, а ево и опис Драже Компјутераша :-)  - драгог ми Завитланта:
https://kompjuteras.com/sta-je-virtualbox-licni-profesor-zent-remover-s…
(само мала напомена: мени је Дража предраг, има силу мени корисних и сјајних ИТ савета на свом блогу, али је и завитлант живи, па се ограђујем малко од понеког његовог речника! ;-) )
        2) Помоћу мање познатог „Easy2Boot“ (E2B) припремљеног УСБ-а
Ово решење нуди силу невероватних могућности (за Линукс и Виндоус: испробавање, инсталације, портабле инсталиран читав ОС, разни алати за одржавање и дебаговање система, …)
( https://www.easy2boot.com/sitemap/ + https://rmprepusb.blogspot.com/ + https://www.easy2boot.com/add-payload-files/linux-isos/installing-linux…; )
/ НАКНАДНА ДОПУНА СЛАЈДА:
        3) Ventoy припремљен УСБ
Нешто новије решење сличног система рада као и поменути „Easy2Boot“, тј. и ту се читави системи покрећу са УСБ-а чиме се користе читави ресурси компа домаћина (за разлику од коришћења преко ВиртуалБокс-а, где се деле ресурси између оперативног система на коме се све покреће и система који се покреће у Виртуелној машини).
Након дугогодишњег коришћења „Easy2Boot“-а који ме је спашаво у небројено ситуација, од скоро сам се ипак пребацио на Ventoy („Easy2Boot“ је примарно намењен за припремање УСБ-а преко Виндовса, а успут може и на Линуксу, међутим ја сам имао неких проблемчића и непоузданости, па сам се само зато ипак пребацио на Ventoy ("смор" је вечито ићи на Виндоус само да бих припремио тај УСБ) који је супер подржан на Линуксу, а може и преко Виндоуса). Тако да сам за сада одушевљен и овим Вентој решењем.
(Линкови: https://www.ventoy.net/en/index.html + https://github.com/ventoy/Ventoy + https://www.ventoy.net/en/doc_start.html + https://www.ventoy.net/en/faq.html )

2. Разнe појединачнe апликацијe, рецимо само пар да издвојимо:
- Mozilla Firefox (веб прегледач) и Thunderbird (мејл клијент),
- LibreOffice (комплетан и сјајан бесплатан канцеларијски пакет, опис на српском овде >>),
- ONLYOFFICE (још један сјајан канцеларијски пакет, глобално бесплатан, но неке му се специфичне функције ипак наплаћују, волим да га имам као допуну за неке специфичне ствари уз примарни ЛибреОфис)
- GIMP  (графички програм примарно за рад са растерском графиком [= замена за Adobe PhotoShop ...], серија Јутјуб туторијала на српском овде >>)
- Inkscape (графички програм примарно за векторску графику [= замена за CorelDraw, Adobe Ilustrator, ...], серија Јутјуб туторијала на српском овде >>)
- Krita (графички програм, примарније предвиђен за рад и цртање преко графичких табли ...),
- Scribus (припреме за штампу,...),
- VLC (мултимедијални плејер, кад неки други плејер има проблем са неподржаним форматима и кодецима - овај у 99% случајева успева све да пушта! - То ће каже: Тата Мата за мултимедију! ;-) ),
- SMPlayer (видео плејер, старији опис на српском овде >>),
- Nextcloud (безбедно и приватно облак (cloud) решење, са невероватним потенцијалом и различитим сценаријима употребе, замена за ГуглДрајв, Дропбокс и шире,...)
- Jitsi (видео конференцијски позиви, замена за Zoom, додатни линкови: https://meet.jit.si/ + https://github.com/jitsi/jitsi-meet-electron ),
- Сигнал (описи на хрватском: https://www.bug.hr/appdana/signal--za-otvorenu-i-kriptiranjem-osiguranu… + https://www.bug.hr/mobilne-aplikacije/signal-u-nekoliko-dana-postao-naj… ),
- Телеграм (безбедна комуникација, нисам сигуран о тренутном стању да ли је код у потпуности OpenSource у класичном смислу или је део кода ипак затворен (ово треба проверити какво је тренутно стање), неки још линкови: https://pcchip.hr/internet/korisne-aplikacije/aplikacija-telegram-u-jed… + https://rs.sputniknews.com/20210113/novih-25-miliona-korisnika-na-teleg…; )

3. Разна CMS решења, сајт генератори, … (Drupal, WordPress, ...)

4. Специфична хардверско-софтверска решења:
- RaspberryPi,
- PinePhone (паметни телефон у старту развијан са тежњом бриге о безбедности и приватности корисника, могућношћу слободне инсталације и избора Линукса, јефтиноћи (149 $), разбијању монопола Гугла/андроида и iOS-а у свету паметних телфона, ... старији линк на хрватском: https://pcchip.hr/moby/pametni-telefoni/sto-je-to-pinephone-pametni-tel… + на енглеском: https://www.omgubuntu.co.uk/2019/11/pinephone-specs-price-release-datehttps://www.zdnet.com/article/pinephone-kde-linux-phone-is-getting-read… ),
- PineTab  (јефтин линукс таблет (100$), чланак на хрватском: https://www.bug.hr/tableti/pine64-ove-godine-namjerava-predstaviti-tabl… ),
- Pinebook (јефтин лаптоп оптимизиран за линукс, прављен у 2 ценовне верзије које се разликују примарно у јачини хардвера, но са тежњом да и даље буду што приступачнији ширем кругу људи: Pinebook за 100$ i PinebookPro за 200$, чланак на хрватском: https://www.bug.hr/racunala/pine64-osvjezio-svoju-ponudu-minijaturnih-r… ),
- Thelio (https://www.linux.com/topic/desktop/meet-new-linux-desktop-champion-sys… + https://opensource.com/article/18/11/system76-thelio-desktop-computer ),

 

...

(ПС
Ово је само крајње минималан покушај илустрације значајних пројеката отвореног кода.)

 

 

 

Неке илустрације:

 

LibreOffice


 

 

 

GIMP
(примарно за растерску графику [замена за PhotoShop ...])

 

 

 

 

Inkscape
(примарно за векторску графику [замена за CorelDraw, Ilustrator, ...])

 

 

 

 

Закључак

 

Христов позив о љубави можемо уз мудро осмишљавање својих потенцијала, интересовања и значаја и квалитета одређених пројеката за ближње – да испуњавамо и нашим учешћем различитог типа и у заједници отвореног кода.

Да би се то остварило, за почетак упућујем и личан позив да се као део ИТ бранше упознајемо са заједницом отвореног кода и њеним софтверским решењима, те да научимо да размишљамо и функционишемо отвореног ума и ван уобичајених опште прихваћених (= масовно изрекламираних и често наметнутих монополистичких) оквира (типа: само Windows, Apple, Google, Android, Adobe, …)!

Упустите се у авантуру откривања и упознавања новог! :-)

 

 

 

Додатак 1:
Линкови са занимљивим листама програма

 

Материјали на српском:

https://zeljko.popivoda.com/programi-za-linux/

https://zeljko.popivoda.com/izrada-sajtova-sa-slobodnim-softverom/

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian.html  (у оквиру сајта имате и разне препоруке и описе програма на српском!)

https://zuov.gov.rs/alati/

https://kompjuteras.com/najbolji-besplatni-programi-za-windows-preporuk…


Материјали на енглеском:

https://github.com/luong-komorebi/Awesome-Linux-Software

https://degooglisons-internet.org/en/alternatives/

https://www.tecmint.com/best-image-photo-editors-for-linux/

https://www.tecmint.com/free-music-creation-or-audio-editing-softwares-…

https://www.tecmint.com/best-free-video-editing-softwares-for-linux/

https://itsfoss.com/best-video-editing-software-linux/

https://filmora.wondershare.com/video-editor/free-linux-video-editor.ht…

https://alternativeto.net/list/5382/switching-from-windows-to-deepin


/ Напомена уз горе дате листе:
Програми за Линукс у већини случајева постоје и за Виндоус (бар у овим познатијим верзијама програма које се овде у листама наводе), али када је за Линукс – у већини случајева је реч и о решењима отвореног кода.

 

 

 

Додатак 2: 
Линкови за дубље залажење у свет отвореног кода

 

Материјали на српском:

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/sta-znaci-slobodanfree-ili-sto.html

https://zeljko.popivoda.com/category/slobodan-softver/

https://libre.lugons.org/

https://talk.foss.rs/


Материјали на енглеском:

https://fosspost.org/

https://fosspost.org/contributing-to-open-source-for-dummies/

https://fosspost.org/why-companies-can-benefit-from-open-source/

https://fosspost.org/fair-code-open-source/

https://fosspost.org/centos-project-suicide/ (илустрација неких од проблема у заједнци)

https://fosspost.org/privacy-security-series/

 

 

 

Додатак 3: 
Линкови за упознавање са светом Линукса

 

Материјали на српском:

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian.html („Сербиан“ = дебиан на српском уз нека специфична прилагођавања + сајт са изванредном базом текстова и линкова за проблематику заједнице отвореног кода и питања линукса)

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/istorija-izdanja.html  

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/septor.html (дистрибуција на српском прилагођена за проблематику приватности и безбедности)

https://zeljko.popivoda.com/koristite-linux/

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/razlozi-za-izbor-debiana.html

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/debianov-drustveni-ugovor.html

https://www.debian-srbija.iz.rs/2013/05/sta-je-kde.html

https://www.debian-srbija.iz.rs/p/blog-page.html (инсталација дебиана/сербиана кроз слике и описе)


Материјали на енглеском:

https://distrowatch.com/ (претрага линукс дистрибуција, текстови, …)

https://fosspost.org/linux-full-guide/

https://fosspost.org/open-source-linux-communities/

https://www.easy2boot.com/add-payload-files/linux-isos/installing-linux/