Планирани периоди за обраду лекције:
(одељења/групе без датог термина ову лекцију обрађују у школи).
Задаци за овај час
За овај час имате задатак да:
1) одгледате 1 видео снимак:
- видео лекцију коју нам по плану и програму омогућише Радио "Источник" и Канцеларија за верску наставу Епархије ваљевске;
2) да ми потом одговоре на постављена питања (дата овде испод снимка) пошаљете на мејл.
Радио "Источник" и вероучитељи Епархије ваљевске:
„Верска настава за 4. разред средње школе - 'Проблем теодицеје' “ (19:47 мин)
Видео:
(Директан линк за комотнији преглед видеа: https://www.youtube.com/watch?v=zyPgz0e2yF0 )
/*** Питања уз одгледану видео лекцију:
1. Шта значи појам „теодицеја“ у философији и теологији?
2. Шта ова грана философија и теологије покушава да уради/појасни/разуме, тј. који је њен циљ?
3. Који немачки философ је увео сам појам „теодицеја“ у философију, и у ком веку?
4. По мишљењу тог немачког философа (који је увео појам теодицеја у философију) - постојање зла на свету је плод чега?
5. Цитирајући Светог аву Јустина (Ћелијског), шта предавач каже - да ли је Бог створио зло?
6. Како се зове старозаветни праведник символ трпљења и љубави према Богу чак и у моментима искушења када се чини да Бога нема, да Бог не брине о праведнима и не помаже им?
7. Цитирајући Достојевског, шта предавач каже - како се човек може променити набоље?
8. Након пређене лекције, који је твој закључак - од куда зло у свету?
/*** Необавезне надопуне за додатни рад:
Мала надопуна лекције, као основ и за ваше даље удубљивање у проблем "теодицеје":
Нажалост у комплексној лекцији коју је предавач покушавао да скрати и временски прилагоди настави на даљину, мислим да су остали нејасни рецимо следећи неки детаљи/ "цртице" (има их далеко више, али макар овде да колико толико за почетак помогнем у растресању ове "тешке артиљерије" од проблематике):
- 1) Узрок постајања зла у свет није Бог
- Да Бог није узрок постојања зла у свету - видимо када се приликом стварања света (1Мој 1:1-31) сваки "дан" (=период) стварања творевине завршава констатацијом: "И виде Бог да је добро"!
Да би на крају стварања видели и Божију коначну проверу створенога: "Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести." (1Мој 1:31) - 2) Дар слободе је највећи Божији дар човеку
- Дар слободе је највећи Божији дар човеку (и анђелима), који му је дат као темељ за постојање љубави.
Без слободе нема ни љубави. Бог не жели роба, већ пријатеља са невиђеним достојанством и лепотама и потенцијалима. И баш због те љубави (која човека чини човеком (или са друге стране нечовеком ако човек злоупотребљава тај дар)) - Бог дарује људима дар слободе. - 3) Узрок постојања зла
- Узрок постојања зла је злоупотреба дара слободе.
Прво од стране појединих анђела (=пали анђели, ђаволи) предвођених Сатаном, а потом и човека (Адам и Ева). - 4) Творевина је оригинално устројена жељом Божијом да она буде савршено напредовање и развијање у љубави, а зло је њено накнадно кварење
- Читава творевина је устројена са намером Божијом да буде савршено напредовање и развијање у љубави.
Међутим, човек (и анђели) су ти који уносе раздор/разарање и силу других проблема.
Поређење:
Неко је конструисао компјутерски оперативни систем који савршено ради. Међутим - да би корисници могли да га користе и имају интеракцију са њим (за разлику од ТВ-а - где ти се без (веће) интеракције само нуди готов садржај па си ти пасивни посматрач) - неопходно је да оперативни систем у већој или мањој мери дозвољава слободу корисницима како ће га употребљавати.
И док год корисници то раде у складу са основним кодом оперативног система - оперативни систем функционише савршено (наравно чисто ради примера овде мало идеализујем оперативне системе )!
Међутим, кад корисник крене да злоупотребљава дату му слободу и да врши радње и измене које су у несагласју са унутрашњим програмерским кодом (рецимо у Виндовсу корисник оде па "прави русвај" у оној бази регистри ...) - систем у већој или мањој мери (зависно од мере нашег "брљања", свесних или несвесних погрешака и злоупотреба (=грехова)) крене да "трокира", тј. лоше ради или тотално пада.
Иоле здрав разум неће овде оптужити креатора савршеног система да је он кривац, већ је кривица на ономе ко тај систем и дате му слободе у његовом коришћењу злоупотребљава (и поред добијених упутстава (=Божије заповести, савети Светих, Цркве, ...)).
Ово би било поређење/илустрација проблема кад посматрамо само Бога и једног појединца (и проблеме у његовом животу, настале појединчевом злоупотребом сопствене слободе). - 5) Зло појединца - проблем читаве заједнице
- Зло више није само нешто што се обија једном човеку о главу (том који чини зло), већ нажалост, пошто смо ми сви једна невероватно испреплетена заједница - последице злоупотребљених слобода једног човека - често се обијају о главу не само њему него и другима, тј. зло се шири.
Поређење:
Отприлике као прича са овом короном: ако се не чуваш - нећеш само ти бити у проблему, већ проблем прослеђујеш даље и другима.
Или да надоградимо наш предходно дати пример са оперативним системом.
Покушајмо сад замислити исти тај савршени оперативни систем, који не употребљава само један појединац (рецимо на свом кућном компјутеру), већ говоримо рецимо о једној банци или неком другом радном/пословном окружењу, где злопотребе читавог оперативног система и правила донесених на нивоу фирме (правила која су истакнута како би се указало на правилно коришћење система у том окружењу) од стране појединца више не доносе проблем само њему и његовом компјутеру, већ рецимо непраћење безбедносних протокола - може безбедносно да угрози читаву пословну мрежу компјутера у том пословном окружењу (ово је рецимо један од типичних примера хакерских напада - где се и најјачи систем напада/подрива преко најслабије карике у ланцу: неопрезног/неодговорног човека/појединца (малициозни мејлови, ...)).
Закључак.
Овде опет не прозивамо креатора система и свих тих јавно истакнутих безбедносних протокола који су ту да неупућенима дају довољно информација шта је то што је на општу корист а чије непоштовање ће свима донети проблеме (=паралела са 10 Божијих заповести!); већ је трагично биће тај појединац који злоупотребљава слободу и што је најтрагичније - тиме не доноси проблем само себи, већ и свима у окружењу. - 6) Човекова одговорност за читаву заједницу
- Читава творевина је невероватно испреплетена и међуповезана заједница, тако да сам одговоран не само за себе и моју слободу, него сам одговоран и за своје ближње.
- 7) Постојање слободе - основа за љубав, али и за окретање леђа Богу
- Бог би био лажљивац/фолирант/лицемер - када би наводно све нас створио слободним, а чим ми не играмо како је Он то замислио - одмах нас уништава и не дозвољава тако да се функционише.
То би просто било фолирање.
Човек би тада с правом могао да каже: "Какву си ми то слободу Боже дао - кад могу да бирам само онако како Ти желиш - а чим не радим тако - 'пуф' нема ме - уништаваш ме и склањаш са сцене."
То би била не прича о Богу Који је Љубав, већ би пре личило на разне утопистичке и крваве људске историјске пројекте (нацисти, дешавања у Совјетском Савезу, ...).
Они који знају Бога да прозивају за постојање зла и несавршенства - превиђају управо овај моменат, тј. на схватају да очекују да Бог створи савршени систем робота (без могућности љубави), а не реалне слободе (која нажалост може Богу и тако драстично да окреће леђа - да му разапиње Његовог Сина)! - 8) Историја - преплитање Божије и људске слободе
- У читавој тој арени коју зовемо људска историја - имамо као актере слободу човека, али не заборавимо и Божију слободу!
Бог такође, у Њему знани моментима, "ускаче" као Актер: ради на исправљању појединаца и ширих заједница (рецимо: очовечење Сина Божијег,...), "ускаче" тамо где му се људи обраћају молитвом (тј. људска слобода се изражава као она која жели да Бог интервенише (тј. Бог није онда тај који својевољно насилно нешто чини непоштојући људску слободу)) и сл.
Када већ поменусмо молитву (посебна тајна и прича за себе!) као повод за "интервенцију Божију", само једна напомена.
Које су то мере у сваком конкретном случају, тј. које молитве су примерене одређеном контексту па ће их Бог одмах или касније испунити, или их пак као непримерене тоталано игнорисати - то су већ тајне Божије (тајне које нам се понекад и откривају након дужег периода, и/или када срце и ум прочистимо па смо способни неке ствари боље да разумемо). - 9) Слобода човекова - свагда на раскрсници између љубави и греха
- Што се тиче човековог "брљања" у Божијој творевини, да се не створи погрешан утисак како је кварење заједнице једина човекова могућност.
Као што злоупотребљивање слободе [=греси] једног човека прави силу проблема [=последице грехова] - како њему самом тако и његовом окружењу (ближем и даљем); исто тако пак и доброта, љубав, тј. (правилна) употреба слободе у складу са намерама Божијим о нама и овом свету (= сетите се 2 највеће заповести о љубави (према Богу и ближњима) као смислу нашег постојања!) - појединац уз садејство Божије тиме оздрављава и улепшава не само сопствени живот, него последично и живот читаве заједнице!
...
Е, толико од мене.
Даље већ сами размишљајте на ову тему и отварајте себи (а ако желите слободно и мени у мејловима, кад баш негде "запне" , или још и боље - неком и од мене мудријем свештенику из свог окружења!) и силу других питања која ова комплексна проблематика собом носи!
Оно што је најбитније овде - ово је проблематика коју и ви сами морате да "сажвачете" у свом животу, одн. уз сва ова читања и савете, да и сами да изнедрите одговоре!
Само ако то постану и ваши одговори - они ће и покретати ваш живот у складу са њима.
Без вашег удела - до тада ће то само бити: "Профа ми солио памет и дрвио тамо неку теорију а мене уби искушење ..."! Тј. ако само остане туђа теорија, са првим озбиљнијим личним искушењем она ће пасти у воду.
Тако да - "засуците рукаве" својих умова - па полако кроз живот решавајте и сами ова питања.
- 82 views