Стварање човека по икони и подобију Божјем (утврђивање)

Поставио Smesko i Cvrckovi на дан
Број Наставне јединице:
Предвиђени термини за онлајн обраду лекције по одељењима/групама
(одељења/групе без датог термина ову лекцију обрађују у школи).
II-1
II-1 - А група - период обраде (шк.2020/21)
-
II-1 - Б група - период обраде (шк.2020/21)
-

 

Задаци за овај час

 

За овај час имате задатак да:

     1) прочитате прва два поглавља из књиге Постања (илити Прве књиге Мојсијеве) где нам је дат опис Божијег стварања света и човека.

    2) да ми потом одговоре на постављена питања (дата испод текста из књиге Постања) пошаљете на мејл.

 

 

Опис Божијег стварања света и човека из 1. и 2. поглавља књиге Постања (=Прве књиге Мојсијеве)

 

Глава 1.  Божје стварање света за 6 дана; саздање човека по лику Божјем


1. У почетку створи Бог небо и земљу.

2. А земља беше безоблична и пуста, и тама беше над безданом, и Дух Божији ношаше се над водама.

3. И рече Бог: "Да буде светлост!'' И би светлост.

4. И виде Бог светлост да је добра. И раздвоји Бог светлост од таме.

5. И назва Бог светлост: дан, и таму назва: ноћ. И би вече, и би јутро – дан један.

6. И рече Бог: ''Да буде свод (небески) посред вода, и да раздваја воде од вода!''

7. И начини Бог свод (небески), и раздвоји воде које су под сводом од вода које су над сводом. И би тако.

8. И назва Бог свод небом. И би вече, и би јутро – дан други.

9. И рече Бог: ''Да се саберу воде што су под небом у једно место, и да се појави суво (=копно)!'' И би тако.

10. И назва Бог суво земљом, и сабрање вода назва морима. И виде Бог да је добро.

11. И рече Бог: ''Да земља иззелени (=произведе) зелен, траву сејућу семе, дрво плодно, дајуће плод по роду своме, у којем је семе његово на земљи!'' И би тако.

12. И произведе земља зелен, траву сејућу семе по роду своме, и дрво дајуће плод, у којем је семе његово по роду своме. И виде Бог да је добро.

13. И би вече и би јутро – дан трећи.

14. И рече Бог: ''Да буду светила на своду небеском да деле дан од ноћи; и да буду за знаке, и за времена, и за дане, и за године!

15. И да буду светилници на своду небеском, да светле на земљи!'' И би тако.

16. И сазда Бог два светила велика: светило веће за владање даном, и светило мање за владање ноћи, и звезде.

17. И постави их Бог на своду небеском да светле на земљи,

18. и да владају даном и ноћи, и да раздвајају светлост од таме. И виде Бог да је добро.

19. И би вече и би јутро – дан четврти.

20. И рече Бог: ''Да воде изгамижу (=произведу) гмизавце душа живих; и летећа (бића) да лете над земљом, наспрам свода небеског!''

21. И створи Бог рибе велике и сваку душу живу гмизаваца, које произведоше воде, по роду њиховом, и сваку птицу крилату, по роду њеном. И виде Бог да је добро.

22. И благослови их Бог, говорећи: ''Плодите се и множите се, и испуните воде у морима, и птице да се множе на земљи!''

23. И би вече и би јутро – дан пети.

24. И рече Бог: ''Да произведе земља душу живу по роду њеном: животиње, и гмизавце, и звери земаљске по роду њиховом!'' И би тако.

25. И сазда Бог звери земаљске по роду њиховом, и животиње по роду њиховом, и све гмизавце земљине по роду њиховом. И виде Бог да је добро.

26. И рече Бог: ''Да саздамо човека (адам) по лику Нашем, по подобију Нашем! И да владају над рибама морским, и над птицама небеским, и над животињама, и над свом земљом, и над свим гмизавцима гмижућим по земљи.''

27. И створи Бог човека (ха-адам) по лику Своме, по лику Божијем створи га; мушко и женско створи их.

28. И благослови их Бог, и рече им Бог: ''Плодите се и множите се, и испуните земљу, и овладајте њоме, и владајте над рибама морским, и над птицама небеским, и над сваком животињом крећућом се по земљи!''

29. И рече Бог: ''Ево, дадох вам сваку траву сејућу семе, која је по лицу све земље, и свако дрво које има у себи плод дрвета сејућег семе – да вам буде за храну;

30. а свим животињама земаљским, и свим птицама небеским, и свему крећућем се по земљи, што има у себи душу живу – (дајем) сву зелен травну за храну.'' И би тако.

31. И виде Бог све што је саздао, и гле беше добро веома. И би вече и би јутро – дан шести.

 

Глава 2. Завршетак стварања – човек и жена – Рај у Едену


1. И свршише се небо и земља, и сва војска њихова.

2. И сврши Бог у дан седми дело Своје, које је чинио; и почину у дан седми од свег дела Свог, које је чинио.

3. И благослови Бог дан седми и посвети га, јер је у њему починуо од свег дела Свога, које створи Бог творећи.

4. Ови су родослови (=постања) неба и земље, при стварању њиховом, у дан када сазда Господ Бог (Јахвех Елохим) земљу и небо.

5. И свако растиње пољско још не беше на земњи, и свака трава пољска још не растијаше, јер Господ Бог још није пустио кишу на земљу, и човека не беше да обрађује земљу.

6. И пара од воде подизаше се са земље и орошаваше све лице земље.

7. И сазда Господ Бог човека (ха-адам) од праха земаљског (ха-адама), и удахну у лице његово дах живота, и поста човек душа жива.

8. И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и постави тамо човека, којега сазда.

9. И произрасте Господ Бог из земље (=тла) свако дрво, пријатно за гледање и добро за јело, и дрво живота усред врта, и дрво познања добра и зла.

10. А река излажаше из Едена да напаја врт; и одатле се раздвајаше и биваше у четри почетака (река).

11. Име је првој Фисон (Пишон), она окружује сву земљу Хавила, тамо где је злато,

12. и злато оне земље је добро; тамо је бделиум и камен оникс.

13. А име друге реке је Гихон, она окружује сву земљу Куш (=Етиопију).

14. И име треће реке је Тигар (Хидекел), она протиче на исток Ашура (=Асирије). И река четврта, она је Еуфрат (Перат).

15. И узе Господ Бог човека. и постави га у врту Еденском да га обрађује и чува га.

16. И заповеди Господ Бог човеку, говорећи: ''Од сваког дрвета врта можеш јести,

17. а од дрвета познања добра и зла, нећеш јести од њега; јер у који дан једеш од њега, смрћу ћеш умрети.''

18. И рече Господ Бог: ''Није добро да човек буде сам; начинићу му помоћника према њему.''

19. И сазда Господ Бог од земље све животиње пољске и све птице небеске, и доведе их човеку да види како ће их он назвати; и како је назове човек – сваку душу живу, то је име њено.

20. И назва човек имена свој стоци и птицама небеским и свима животињама пољским; и човеку се не нађе помоћник према њему.

21. И наведе Господ Бог дубок сан на човека, и он заспа; и узе једно од ребара његових, и затвори месо(м) на том месту.

22. И изгради Господ Бог ребро, које узе од човека, у жену, и доведе је човеку.

23. И рече човек: ''Она је сада кост од костију мојих и тело од тела мога. Она ће се звати жена (иша), јер је од мужа (иш) узета она.''

24. Зато ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће они у једно тело.

25. И беху обоје њих наги, човек и жена његова, и не стиђаху се.

 

(Текст из књиге Постања је дат у прилагођеној форми на основу превода владике Атанасије (Јевтића) из књиге: "Свето Писмо Старог Завета-Савеза - књ.1: Књига Постања (Упоредни превод са јеврејског (МТ) и грчког (LXX) са краћим схолијама (=објашњењима))", Београд 2004.)

 

 

/*** Питања уз прочитан текст:

1. Како су се звала 2 карактеристична дрвета у рајском врту?

2. Са ког јединог дрвета у рајском врту је човеку било забрањено да једе?

3. За колико дана Бог ствара свет и човека?

4. Којом кратком констатацијом Божијом се завршава сваки дан стварања (када се "осврће" на то што је створио тог дана)?

5. Кога је Господ поставио да буде господар творевине на Земљи?

 

 

  ----------------------------------------------------

/*** Напомене:

1. Појам "небо" у опису Стварања
У првом стиху прве главе постања када се каже "У почетку створи Бог небо и земљу", под небом се поред читаве васионе, подразумева и небески свет анђела.
2. Појам "дан" у књизи Постања (јеврејски појам "јом")

Када се у опису стварања каже како је Бог створио свет за 6 дана (а 7. одмара) - имајте у виду следеће.
У јеврејском оригиналу је употребљена јеврејска реч "јом" која има више могућих значења: дан (у смислу 24 часа), временски период.
У преводу на српски језик је употребљена реч "дан" која мало уводи забуну у тумачење и значење читавог овог описа, јер ми онда одмах (у складу са значењем речи "дан" у српском језику) то тумачимо да је Бог буквално за недељу дана (тачније 6 дана) комплетирао стврање света и човека.

Међутим, далеко боље би било да смо задржали у преводу "временски период" и тада бисмо пуно лакше ово разумели.

Наиме - писац описа Стварања света нема намеру да иде у научно прецизне описе - да је Бог тачно за 6 пута 24 часа комплетирао стварање! Писцу је поента да нагласи премудрост Божију која се огледа у постепеном стварању кроз 6 временских периода (који ни писац ни ми не знамо колико су тачно трајали - то писцу није уопште битно!) свега створеног! - Од основног ка комплекснијем. Прво ствара услове за живот, па тек потом комплексније организме и сл., јер да је рецимо човека створио првог "дана"/периода - човек не би могао да опстане - јер му није припремљено окружење за опстанак (нема хране, пијаће воде, ...).

Тако да је поента да Бог ствара свет и човека у 6 временских периода, а колико су они трајали (6 секунди (Господ је свемогућ и да је размишљао о некој брзини - 6 дана му је и превише!), 6 дана, 6 година, 6 000 година, ...) - ми не знамо и није нам то уопште битно овде.

Видећете кад стигнемо детаљније о томе на часу: када тако сагледамо читав процес стварања (да су то 6 постепених времеснких периода недефинисаних прецизно по свом трајању) - уз пар појашњења (опет на часу!) - опис дат у Светом Писму и оно што нам наука говори (којим редоследом се развијао живот на земљи (прескочите за сада оног "несретног мајмуна" wink и питање да ли је човек настао од мајмуна или не)) - уопште нису у раскораку.
Једино питање где се поставља разлика је: Да ли је читав тај процес настао случајно или га је покренуо и водио премудри Бог!?
Но, одговор на то вечито питање изискује искључиво веру (ту нема никаквих научних доказа, само предпоставки!) - тако да поједини научници (и људи) - верују да је то било случајно, али исто тако многи научници (и ми верујући) верујемо да иза свега тога стоји Бог.

3. Разлика између лика (термини који се још користе су и: образ, икона, слика) и подобија (још се користи и термин: прилика).

Бог нас је створио потенцијално (потенцијално=нешто што тек може да се оствари, али још увек није остварено) савршеним бићима љубави, Њему сличним, али је испуњење тога оставио и нашем саучествовању, тј. нашем труду.

Као што имамо, примера ради, семе прелепе руже, да би она и показала своју лепоту и савршенство - неопходно је да се то почетно семе и развија, да се брине о њему и његовом развоју.

Тако и човек.
Створен је по лику Божијем тј. сличан Богу (не у телесном смислу, већ у духовном - као слободна личност која у заједници са ближњима живи и ствара љубављу!), али му је остварење тога дато и као задатак, тј. као подобије које треба и сам да развија и задобија.
(Тј. у поменутом поређењу: да од семена (=слика/лик) постане прелепа ружа (=прилика/подобије).)

Сви ми смо без разлике створени као потенцијални светитељи (=Богу слична бића љубави), али на нашим изборима и труду је да ли ћемо то и постати или ћемо пак кроз немар и погрешне изборе ту лепоту у себи помрачити у већој или мањој мери (тј. постати човек изгубљен у бесмислу и тузи погрешних избора и навика, …).

4. Адам (=Земљанко)
Адам је опште име за човека, а потом и лично име првог човека. У преводу са јеврејског значи "земљанко", тј. "онај који је од земље начињен". Та повезаност појмова човек и земља од које је створен се види у јеврејском оригиналу, где се прах земаљски назива "ха-адама" а одатле је изведен потом назив за човека (и лично име првог човека) "ха-адам".
5. Муж (иш) и жена (иша)
За разлику од српског језика где не видимо ту повезаност, у јеврејском језику се очувала веза са описом стварања мушког и женског - наиме, муж се назива "иш" а одатле изведено - жена је "иша".

 

 

 

Намењено за одељења (шк.2020/2021.):