Планирани периоди за обраду лекције:
(одељења/групе без датог термина ову лекцију обрађују у школи).
Задаци за овај час
За овај час имате задатак да:
1) прочитате прва два поглавља из књиге Постања (илити Прве књиге Мојсијеве) где нам је дат опис Божијег стварања света и човека.
2) да ми потом одговоре на постављена питања (дата испод текста из књиге Постања) пошаљете на мејл.
Опис Божијег стварања света и човека из 1. и 2. поглавља књиге Постања (=Прве књиге Мојсијеве)
Глава 1. Божје стварање света за 6 дана; саздање човека по лику Божјем
1. У почетку створи Бог небо и земљу.
2. А земља беше безоблична и пуста, и тама беше над безданом, и Дух Божији ношаше се над водама.
3. И рече Бог: "Да буде светлост!'' И би светлост.
4. И виде Бог светлост да је добра. И раздвоји Бог светлост од таме.
5. И назва Бог светлост: дан, и таму назва: ноћ. И би вече, и би јутро – дан један.
6. И рече Бог: ''Да буде свод (небески) посред вода, и да раздваја воде од вода!''
7. И начини Бог свод (небески), и раздвоји воде које су под сводом од вода које су над сводом. И би тако.
8. И назва Бог свод небом. И би вече, и би јутро – дан други.
9. И рече Бог: ''Да се саберу воде што су под небом у једно место, и да се појави суво (=копно)!'' И би тако.
10. И назва Бог суво земљом, и сабрање вода назва морима. И виде Бог да је добро.
11. И рече Бог: ''Да земља иззелени (=произведе) зелен, траву сејућу семе, дрво плодно, дајуће плод по роду своме, у којем је семе његово на земљи!'' И би тако.
12. И произведе земља зелен, траву сејућу семе по роду своме, и дрво дајуће плод, у којем је семе његово по роду своме. И виде Бог да је добро.
13. И би вече и би јутро – дан трећи.
14. И рече Бог: ''Да буду светила на своду небеском да деле дан од ноћи; и да буду за знаке, и за времена, и за дане, и за године!
15. И да буду светилници на своду небеском, да светле на земљи!'' И би тако.
16. И сазда Бог два светила велика: светило веће за владање даном, и светило мање за владање ноћи, и звезде.
17. И постави их Бог на своду небеском да светле на земљи,
18. и да владају даном и ноћи, и да раздвајају светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19. И би вече и би јутро – дан четврти.
20. И рече Бог: ''Да воде изгамижу (=произведу) гмизавце душа живих; и летећа (бића) да лете над земљом, наспрам свода небеског!''
21. И створи Бог рибе велике и сваку душу живу гмизаваца, које произведоше воде, по роду њиховом, и сваку птицу крилату, по роду њеном. И виде Бог да је добро.
22. И благослови их Бог, говорећи: ''Плодите се и множите се, и испуните воде у морима, и птице да се множе на земљи!''
23. И би вече и би јутро – дан пети.
24. И рече Бог: ''Да произведе земља душу живу по роду њеном: животиње, и гмизавце, и звери земаљске по роду њиховом!'' И би тако.
25. И сазда Бог звери земаљске по роду њиховом, и животиње по роду њиховом, и све гмизавце земљине по роду њиховом. И виде Бог да је добро.
26. И рече Бог: ''Да саздамо човека (адам) по лику Нашем, по подобију Нашем! И да владају над рибама морским, и над птицама небеским, и над животињама, и над свом земљом, и над свим гмизавцима гмижућим по земљи.''
27. И створи Бог човека (ха-адам) по лику Своме, по лику Божијем створи га; мушко и женско створи их.
28. И благослови их Бог, и рече им Бог: ''Плодите се и множите се, и испуните земљу, и овладајте њоме, и владајте над рибама морским, и над птицама небеским, и над сваком животињом крећућом се по земљи!''
29. И рече Бог: ''Ево, дадох вам сваку траву сејућу семе, која је по лицу све земље, и свако дрво које има у себи плод дрвета сејућег семе – да вам буде за храну;
30. а свим животињама земаљским, и свим птицама небеским, и свему крећућем се по земљи, што има у себи душу живу – (дајем) сву зелен травну за храну.'' И би тако.
31. И виде Бог све што је саздао, и гле беше добро веома. И би вече и би јутро – дан шести.
Глава 2. Завршетак стварања – човек и жена – Рај у Едену
1. И свршише се небо и земља, и сва војска њихова.
2. И сврши Бог у дан седми дело Своје, које је чинио; и почину у дан седми од свег дела Свог, које је чинио.
3. И благослови Бог дан седми и посвети га, јер је у њему починуо од свег дела Свога, које створи Бог творећи.
4. Ови су родослови (=постања) неба и земље, при стварању њиховом, у дан када сазда Господ Бог (Јахвех Елохим) земљу и небо.
5. И свако растиње пољско још не беше на земњи, и свака трава пољска још не растијаше, јер Господ Бог још није пустио кишу на земљу, и човека не беше да обрађује земљу.
6. И пара од воде подизаше се са земље и орошаваше све лице земље.
7. И сазда Господ Бог човека (ха-адам) од праха земаљског (ха-адама), и удахну у лице његово дах живота, и поста човек душа жива.
8. И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и постави тамо човека, којега сазда.
9. И произрасте Господ Бог из земље (=тла) свако дрво, пријатно за гледање и добро за јело, и дрво живота усред врта, и дрво познања добра и зла.
10. А река излажаше из Едена да напаја врт; и одатле се раздвајаше и биваше у четри почетака (река).
11. Име је првој Фисон (Пишон), она окружује сву земљу Хавила, тамо где је злато,
12. и злато оне земље је добро; тамо је бделиум и камен оникс.
13. А име друге реке је Гихон, она окружује сву земљу Куш (=Етиопију).
14. И име треће реке је Тигар (Хидекел), она протиче на исток Ашура (=Асирије). И река четврта, она је Еуфрат (Перат).
15. И узе Господ Бог човека. и постави га у врту Еденском да га обрађује и чува га.
16. И заповеди Господ Бог човеку, говорећи: ''Од сваког дрвета врта можеш јести,
17. а од дрвета познања добра и зла, нећеш јести од њега; јер у који дан једеш од њега, смрћу ћеш умрети.''
18. И рече Господ Бог: ''Није добро да човек буде сам; начинићу му помоћника према њему.''
19. И сазда Господ Бог од земље све животиње пољске и све птице небеске, и доведе их човеку да види како ће их он назвати; и како је назове човек – сваку душу живу, то је име њено.
20. И назва човек имена свој стоци и птицама небеским и свима животињама пољским; и човеку се не нађе помоћник према њему.
21. И наведе Господ Бог дубок сан на човека, и он заспа; и узе једно од ребара његових, и затвори месо(м) на том месту.
22. И изгради Господ Бог ребро, које узе од човека, у жену, и доведе је човеку.
23. И рече човек: ''Она је сада кост од костију мојих и тело од тела мога. Она ће се звати жена (иша), јер је од мужа (иш) узета она.''
24. Зато ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће они у једно тело.
25. И беху обоје њих наги, човек и жена његова, и не стиђаху се.
(Текст из књиге Постања је дат у прилагођеној форми на основу превода владике Атанасије (Јевтића) из књиге: "Свето Писмо Старог Завета-Савеза - књ.1: Књига Постања (Упоредни превод са јеврејског (МТ) и грчког (LXX) са краћим схолијама (=објашњењима))", Београд 2004.)
/*** Питања уз прочитан текст:
1. Како су се звала 2 карактеристична дрвета у рајском врту?
2. Са ког јединог дрвета у рајском врту је човеку било забрањено да једе?
3. За колико дана Бог ствара свет и човека?
4. Којом кратком констатацијом Божијом се завршава сваки дан стварања (када се "осврће" на то што је створио тог дана)?
5. Кога је Господ поставио да буде господар творевине на Земљи?
----------------------------------------------------
/*** Напомене:
- 1. Појам "небо" у опису Стварања
- У првом стиху прве главе постања када се каже "У почетку створи Бог небо и земљу", под небом се поред читаве васионе, подразумева и небески свет анђела.
- 2. Појам "дан" у књизи Постања (јеврејски појам "јом")
-
Када се у опису стварања каже како је Бог створио свет за 6 дана (а 7. одмара) - имајте у виду следеће.
У јеврејском оригиналу је употребљена јеврејска реч "јом" која има више могућих значења: дан (у смислу 24 часа), временски период.
У преводу на српски језик је употребљена реч "дан" која мало уводи забуну у тумачење и значење читавог овог описа, јер ми онда одмах (у складу са значењем речи "дан" у српском језику) то тумачимо да је Бог буквално за недељу дана (тачније 6 дана) комплетирао стврање света и човека.Међутим, далеко боље би било да смо задржали у преводу "временски период" и тада бисмо пуно лакше ово разумели.
Наиме - писац описа Стварања света нема намеру да иде у научно прецизне описе - да је Бог тачно за 6 пута 24 часа комплетирао стварање! Писцу је поента да нагласи премудрост Божију која се огледа у постепеном стварању кроз 6 временских периода (који ни писац ни ми не знамо колико су тачно трајали - то писцу није уопште битно!) свега створеног! - Од основног ка комплекснијем. Прво ствара услове за живот, па тек потом комплексније организме и сл., јер да је рецимо човека створио првог "дана"/периода - човек не би могао да опстане - јер му није припремљено окружење за опстанак (нема хране, пијаће воде, ...).
Тако да је поента да Бог ствара свет и човека у 6 временских периода, а колико су они трајали (6 секунди (Господ је свемогућ и да је размишљао о некој брзини - 6 дана му је и превише!), 6 дана, 6 година, 6 000 година, ...) - ми не знамо и није нам то уопште битно овде.
Видећете кад стигнемо детаљније о томе на часу: када тако сагледамо читав процес стварања (да су то 6 постепених времеснких периода недефинисаних прецизно по свом трајању) - уз пар појашњења (опет на часу!) - опис дат у Светом Писму и оно што нам наука говори (којим редоследом се развијао живот на земљи (прескочите за сада оног "несретног мајмуна" и питање да ли је човек настао од мајмуна или не)) - уопште нису у раскораку.
Једино питање где се поставља разлика је: Да ли је читав тај процес настао случајно или га је покренуо и водио премудри Бог!?
Но, одговор на то вечито питање изискује искључиво веру (ту нема никаквих научних доказа, само предпоставки!) - тако да поједини научници (и људи) - верују да је то било случајно, али исто тако многи научници (и ми верујући) верујемо да иза свега тога стоји Бог. - 3. Разлика између лика (термини који се још користе су и: образ, икона, слика) и подобија (још се користи и термин: прилика).
-
Бог нас је створио потенцијално (потенцијално=нешто што тек може да се оствари, али још увек није остварено) савршеним бићима љубави, Њему сличним, али је испуњење тога оставио и нашем саучествовању, тј. нашем труду.
Као што имамо, примера ради, семе прелепе руже, да би она и показала своју лепоту и савршенство - неопходно је да се то почетно семе и развија, да се брине о њему и његовом развоју.
Тако и човек.
Створен је по лику Божијем тј. сличан Богу (не у телесном смислу, већ у духовном - као слободна личност која у заједници са ближњима живи и ствара љубављу!), али му је остварење тога дато и као задатак, тј. као подобије које треба и сам да развија и задобија.
(Тј. у поменутом поређењу: да од семена (=слика/лик) постане прелепа ружа (=прилика/подобије).)Сви ми смо без разлике створени као потенцијални светитељи (=Богу слична бића љубави), али на нашим изборима и труду је да ли ћемо то и постати или ћемо пак кроз немар и погрешне изборе ту лепоту у себи помрачити у већој или мањој мери (тј. постати човек изгубљен у бесмислу и тузи погрешних избора и навика, …).
- 4. Адам (=Земљанко)
- Адам је опште име за човека, а потом и лично име првог човека. У преводу са јеврејског значи "земљанко", тј. "онај који је од земље начињен". Та повезаност појмова човек и земља од које је створен се види у јеврејском оригиналу, где се прах земаљски назива "ха-адама" а одатле је изведен потом назив за човека (и лично име првог човека) "ха-адам".
- 5. Муж (иш) и жена (иша)
- За разлику од српског језика где не видимо ту повезаност, у јеврејском језику се очувала веза са описом стварања мушког и женског - наиме, муж се назива "иш" а одатле изведено - жена је "иша".
- 319 views